Narodna verovanja i običaji za pravoslavni Vaskrs

Uskrs je najveći hrišćanski praznik. To je dan kada se proslavlja Hristovo vaskrsnuće.

Crkva
Foto: Knjaževačke novine / arhivska fotografija

Vaskrs je nastao od reči vaskrsnuti koja vuče korene iz staroslovenskog glagola koji je značio rasti i razvijati se. Prefiksom uz – dobijen je praoblik od kojeg se razvio današnji glagol.

Prema hrišćanskom verovanju, Hrist je osuđen u četvrtak, razapet na krstu u petak, a u nedelju je vaskrsnuo.

Zato se u našem narodu praznuju Veliki petak, onda Velika subota koja prolazi u tišini crkve, da bi uveče usledilo Vaskršnje bdenje.

U našem, pa i u knjaževačkom kraju je Uskrs naziv za ovaj praznik kod rimokatolika, dok ga pravoslavni vernici nazivaju Vaskrs.

Za Vaskrs se vezuju zaista lepi običaji u našem narodu, a u celom hrišćanskom svetu i kod Srba na ovaj praznik je rasprostranjen običaj darivanja jajima.


Vasrkšnja proslava

Kad svane dan Vaskrsenja Hristovog, u crkvama zvone zvona i najavljuju dolazak velikog praznika.

Tog dana knjaževački domaćini sa svojom decom odlaze na Vaskršnju službu, a posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima “Hristos Vaskrese!“ i “Vaistinu Vaskrese!“.

Ovaj pozdrav traje sve do Spasovdana, koji pada četrdeset dana od Vaskrsa.


Farbanje vaskršnjih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs.

Crvena boja – dobijana iz korena broča, ljuske luka, crvenog radiča.
Crna boja – bobice bazge, dud ili čađ.
Tamno smeđa boja – od kore hrasta.
Zelena – od korena koprive, spanaća ili praziluka.

 

(Ovi tekstovi su deo projekta “Sačuvajmo Knjaževac i običaje od zaborava“ koji je sufinansiran iz javnih sredstava Opštine Knjaževac, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Knjaževca i širem informisanju javnosti o ovom kraju)

Ostavite prvi komentar!

Leave a Reply

Vaša e-mail adresa neće biti javno objavljena.


*