Danas je Sveti Vasilije: Ovo su njegova čuda

Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.

Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta.

U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.

Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Odatle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika.

Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.

Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine u svojoj keliji.

Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.

Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.

Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu. Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Tako je i uradio, a telo Svetog Vasilija našli su očuvano i mirisalo je na bosiljak.

Bio je smatran za svetitelja i još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti sve više vernika dolazilo je po utehu i spas. Sada na Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti iz raznih krajeva sveta.

Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na paznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.

Ovaj manastir samo tokom leta obiđe oko 300.000 vernika što ga svrstava u najveće pravoslavno svetilište na području cele Evrope.

U Gornjem manastiru nalaze se dve crkvice. Gornja je posvećena Časnom krstu, a druga (donja) Vavedenju Presvete Bogorodice. Gornju je podigao 1605. godine jeromonah Isaija iz sela Popa kraj Nikšića, s blagoslovom mitropolita Vasilija, a živopisana je 1667. godine. Za donju se ne zna tačno kada je sagrađena. Po jednoj verziji narodnog predanja, podigli su je isposnici koji su tu živeli pre Svetog Vasilija.

Po drugoj verziji, koju je još Vuk Karadžić zabeležio po rečima ostroškog arhimandrita Nikodima Raičevića, crkvu je sagradio mitropolit Vasilije.

I ova je crkvica živopisana, verovatno kad i gornja (1667. godine). U njoj počivaju mošti Svetog Vasilija.

Mesto na kome se nalazi Donji manastir ranije se zvalo Kosjeradići ili Goseradići. Kad je mitropolit Vasilije kupio ovo i nešto od okolnog zemljišta, on je u blizini te crkve podigao ambar i kuću za mlađe, te od svega toga kasnije postade manastir – Donji manastir Ostrog.

U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostrog, jedna granata iz brdskog topa nemačkog udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog krsta, ali nije eksplodirala.

Granata se od pada razbila na dva dela. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Očigledno je da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.

Poštovanje našeg naroda prema ovom Božjem ugodniku ogleda se i u podizanju u njegovu čast mnogobrojnih hramova. Posebno je lep hram podignut svetitelju u njegovom gradu Onogoštu – Nikšiću.

Godine 1935. otvorena je u Beogradu bolnica nazvana po Svetom Vasiliju Ostroškom, a u Crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu čuva se i danas njegov sveti omofor.

Srpska pravoslavna crkva slavi svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja (29. aprila, po julijanskom kalendaru).

Izvor: Mondo.rs

 

Obavezno pogledajte i ovo:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Poštovani čitaoci,

Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara na portalu ’’Knjaževačke novine’’:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti koja je objavljena. Potrebno je da znate da komentari koji sadrže psovke, bilo kakve uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti i slično, neće biti objavljeni.
Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, takođe neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije ’’Knjaževačkih novina’’.

Komentari u kojima Uredništvu, odnosno Redakciji portala skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima portala i na tome vam se unapred zahvaljujemo.
Ukoliko ste saglasni sa svim pravilima koja stoje na portalu, možete se uključiti u komentarisanje.

Online podršci portala se možete obratiti ovde: info@knjazevacke.rs Hvala na razumevanju.